ISPOVEST: Ja sam dr*lja. I to ona sa licem nevinašca, placnim ocima, krhkom gradom i košuljom zakopcanom do poslednjeg dugmeta…

Ja sam dr*lja. I to ona sa licem nevinašca, placnim ocima, krhkom gradom i košuljom zakopcanom do poslednjeg dugmeta. Ko bi rekao? Ali izgled vara. Volim k**ac, tude ruke na sebi da me grubo grabe i otimaju se za mene kao da sam im nešto najdragocenije na svetu. Iako dobro znam ko sam. Manipulativna ku*ka prljave duše, zavisna od ukrucene muške pažnje.

Jednom me je neko jebao do srži, do koske, do bola. Jebao i voleo. I u tom našem otkacenom ludilu nas dvoje nismo birali ni mesto ni vreme. U kupatilu, dok se na zid od nas odvijala slava. Kao kontrast hladnih plocica ja sam bila vrela i spremna. I tu, tako pritisnuta i ispunjena njegovim debelim bila sam prava ja. Svaki moj or×azam bio je blagoslov, svaki njegov stisak, prodor, promrmljana psovka moja slabost.

Bili smo to mi, majstori s××a na javnom mestu. Sokak, park šuma, automobil parkiran u centru grada, ma bilo gde i bilo kad. Postajali smo samo mi i potreba da se spojimo gde god da smo.

Jednom sam mu pu×ila u autobusu. Bila je noc, svi putnici su bili tihi, spavali ili dremuckali. Spustila sam glavu na njegovo krilo, otkopcala farmerice i izvukla iz bokserica moju neophodnu dozu njega. Lagano sam ga zadirkivala jezikom, dok je on stiskao ruke u mojoj kosi vrpoljeci se na sedištu. Izludivala sam ga, ali to sam ja… Onda, kada je izgubio strpljenje u mom grlu našao se njegov gl×vic. Nabijao ga je sve žešce i nije mi smetalo. Nisam osecala gušenje ili nagon za povracanjem.Jebalo mi se da li je neko od ostalih putnika primetio naše igrarije. Dece u autobusu nije bilo, mogli su samo da nam zavide.

Ali taj neko, odavno je postao niko, a vreme kada mi je samo jedan muškarac bio dovoljan odavno je prošlo. I necu reci da me je uništio za sve ostale, jer to nije istina. Dao me je svima drugima. Željnu, spremnu i perverznu. Srecna sam kad za sobom ostavim zadovoljnog muškarca i još srecnija kada muškarac zna šta da radi sa mnom. Ali moje zadovoljstvo ne traje dugo. Ubrzo jurim za još jednim or××zmom, novim spokojem, dužim ili kracim, debljim ili tanjim.

Sa placnim pogledom i umilnim glasom nije mi teško da za novi, drugaciji, bolji ku××× molim.

Ja sam dr×lja. Davno sam to postala.