Dok je vozio svoj dzip, sveštenik kraj puta ugleda časnu sestru. Zaustavi se i ponudi joj prevoz, što ona i prihvati. Časna sestra uđe u auto, sedne i prekrsti noge, podignuvši tako svoju haljinu i otkrivši svoje butine i čipkast crven donji veš. Sveštenik baci pogled i umalo ne izazove nesreću.
Nakon što je ponovo preuzeo kontrolu nad vozilom, on potajno spusti svoju ruku na njeno koleno. Časna sestra ga pogleda i reče: Oče, zar se ne sećate 129. Psalma? – sveštenik se trzne i duboko izvine, pa skloni ruku. Promenivši brzinu, on međutim opet stavi ruku na njeno koleno. Časna sestra mu opet reče:
Oče, zar se ne sećate 129. Psalma? – i još jednom sveštenik joj se izvini, rekavši – Oprostite, sestro, ali telo je grešno. Stigavši na odredjeno mesto, časna sestra izađe, uputivši mu značajan pogled i ode. A sveštenik stigavši u crkvu, požuri i uzme Bibliju i pogleda 129. Psalam. U njemu je pisalo: Idi napred i traži, produži dalje i
spoznat ćeš vrhunac slave.
Нема коментара:
Постави коментар